Закона о заштити на раду ("Службени лист сфрј", бр. 15/65 и 28/66) Савезни савет за рад прописује



страница1/9
Дата01.11.2016
Размер1.46 Mb.
  1   2   3   4   5   6   7   8   9
На основу члана 52. став 1, у вези са чланом 30. Основног закона о заштити на раду ("Службени лист СФРЈ", бр. 15/65 и 28/66) Савезни савет за рад прописује

Правилник о заштити на раду при изради експлозива и барута и манипулисању експлозивима и барутима

Правилник је објављен у "Службеном листу СФРЈ", бр. 55/69 од 25.12.1969. године.

А ОПШТИ ДЕО

I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим правилником прописују се мере и нормативи заштите на раду лица која врше производњу, прераду, дораду, лаборацију, делаборацију, испитивање, уништавање и чување експлозива и барута (у даљем тексту: опасне материје).



Члан 2.

Одредбе овог правилника односе се на опасне делове погона и на производне процесе, операције, радна места и уопште радње и уређаје при производњи, доради, преради, лаборацији и делаборацији, испитивању, уништавању и чувању опасних материја наведених у члану 4. овог правилника.



Члан 3.

Ако нека материја из категорије опасних материја из члана 4. овог правилника није споменута или обрађена у посебном делу овог правилника, у погледу те материје треба применити одговарајуће одредбе овог правилника које се односе на материју која је по особинама и начину третирања најближа тој материји.



1. Одређивање појмова

Члан 4.

Опасним материјама, у смислу одредаба овог правилника, сматрају се:

1) бризантни експлозиви:

а) естри азотне киселине: нитроглицерин, нитрогликол, нитроцелулоза, пентрит и сл;

б) ароматична нитроједињења: тротил, пикринска киселина и сл;

в) нитрамини: хексоген, тејтрил и сл.;

г) смеше: тротил-хексоген, тротил-пентрит, аматоли, флегматизовани и пластифицирани експлозиви и сл.;

д) све врсте привредних експлозива;

2) иницијални експлозиви:

а) фулминат живе;

б) олово азид;

в) олово тринитрорезорцинат;

г) тетразен;

д) динитродиазофенол и сл.;

3) барути:

а) малодимни једнобазни барути (нитроцелулозни);

б) малодимни двобазни барути (нитроглицерински динитродигликолски);

в) малодимни тробазни барути (нитрогванидински);

г) композитне погонске смеше;

д) црни барути;

4) пиротехничке смеше:

сигналне, обележавајуће, трасерне, светлеће, запаљиве, термитске, димне, иницијалне и успорачке;

5) средства пуњена материјама наведеним од 1 до 4: штапини, капсле, муниција и сл.



Члан 5.

Поред опасних материја наведених у члану 4. овог правилника, опасним материјама сматрају се и друге материје кад су у таквом стању да у погонским условима могу са ваздухом створити експлозивне или запаљиве смеше у облику гасних смеша или суспензије чврстих или течних честица у ваздуху.



Члан 6.

Опасан погон представља објект или група објеката у којима се врше производња, дорада, прерада, лаборација, делаборација, испитивање, уништавање и чување опасних материја.

Опасан погон се дели на опасан део и неопасан део погона.

Члан 7.

Опасан део погона чине објекти у којима се врше операције са опасним материјама односно у којима су присутне опасне материје (опасни објекти).

У опасни део погона убрајају се и неопасни објекти који се налазе у подручју опасне зоне око опасних објеката.

Члан 8.

Неопасан део погона чине техничко-административни објекти, објекти друштвеног стандарда и помоћни објекти погона (неопасни објекти), који само посредно служе за рад са опасним материјама али у којима опасних материја нема, као: погонска администрација, гардеробе, трпезарије, механичке радионице, котларнице, трафостанице, магацини неопасних материја, погони киселина, радионице амбалаже и сл.



Члан 9.

Радно место, са повећаном опасношћу је радно место са посебним условима рада које обухвата радне операције са опасним материјама.



Члан 10.

Нарочито осетљиво радно место је радно место са повећаном опасношћу, на коме се од радника захтева посебно искуство, стручност и концентрација, због комбинованог регулисања вишег фактора и параметара ради постизања нормалног тока радне операције и обезбеђења сигурности на раду, као и самостално деловање у ванредним случајевима.



Члан 11.

Дозвољена количина опасних материја у некој просторији или објекту је максимална дозвољена укупна количина опасних материја која се сме налазити у просторији или објекту.



Члан 12.

Дозвољен број лица у опасном објекту или просторији је максималан дозвољени број лица који сме да се истовремено налази у објекту или просторији. Надзорно особље се не урачунава у дозвољен број лица.



Члан 13.

Сигурна удаљеност објекта представља минимално међусобно растојање између суседних објеката, које у случају експлозије или паљења максималне дозвољене количине опасних материја у једном опасном објекту не омогућује пренос експлозије или пожара на суседни опасни објект, а оштећења суседних објеката ограничава на предвиђени обим. Сигурна удаљеност се простире кружно око опасног објекта. Сигурна удаљеност мери се између међусобно најближих спољних страна зида два суседна објекта. Мањи анекси у којима нема опасних материја, нити људи; не узимају се у обзир. Као сигурна удаљеност од других погона или делова једног опасног погона, сматра се одговарајуће растојање између два најближе лоцирана објекта једног и другог погона, односно између делова једног погона.



Члан 14.

Сигурна удаљеност односно граница сигурне зоне одређује се на основу чл. 15. и 29. овог правилника, зависи од:

1) количине и врсте опасне материје;

2) типа и намене објекта (тип зграде, заштитни насип, покривка, конфигурација околног терена, пошумљеност и др.);

3) типа и намене суседних објеката, при чему се има у виду предвиђени степен оштећења суседних објеката.

Члан 15.

С обзиром на дејство могуће експлозије или пожара опасне материје на околину опасног објекта, простор око њега дели се на:

1) зону преноса детонације, у којој је могућ директан пренос детонације или пожара;

2) зону тешких оштећења, у којој се руше носећи зидови зграда услед дејства ударног таласа и тешких летећих комада, али не долази до директног преноса детонације ваздушним ударним таласом;

3) зону средњих оштећења, у којој се руше лаки преградни зидови, надстрешнице и лаки кровови, избијају оквири прозора и врата, оштећују спољни цевоводи и сл.;

4) зону лаких оштећења, у којој се ломе прозорска стакла и цреп, оштећују оквири прозора и врата и сл. Ова зона сматра се сигурном у смислу угрожености и људских живота;

5) сигурну зону, у којој долази само до делимичног оштећења прозора.

Члан 16.

Под упакованом опасном материјом подразумева се опасна материја смештена у амбалажу према важећим прописима о транспорту у јавном саобраћају.



Члан 17.

Сагорљиви материјали су материјали који могу да горе али не дају лако запаљиве смеше са ваздухом, као: дрво, хартија, текстил, органске материје и сл.



2. Техничка документација

Члан 18.

За сваку производњу опасних материја односно другу радњу из члана 2. овог правилника или за сваки део производње који чини технолошку целину, који обухватају опасне материје из члана 4. односно опасне погоне из члана 6. овог правилника, мора да постоји елаборат (техничка документација) који носи назив: "Технолошки поступак".

Технолошки поступак је основни технички докуменат и служи као база за регулисање свих техничких питања, као и заштите на раду у одређеној производњи (погону). Поред уобичајене садржине елабората, као саставног дела процесне техничке документације. Технолошки поступак у смислу овог правилника мора да садржи:

а) технолошке шеме са прегледом и описом производних фаза и операција. У тим шемама, прегледу и опису морају бити наведени сви неопходни технолошко-технички параметри који условљавају предвиђени безбедан ток производње;

б) дијаграме временског трајања и синхронизације појединих фаза и операција, са сврхом да се обезбеди равномеран ток производње и најмање могуће нагомилавање материјала и радника на одређеним местима;

в) материјални и енергетски биланс по фазама и операцијама односно по објектима, са сврхом да се обезбеди рационална и безбедна циркулација материјала и флуида;

г) ситуациони план и списак објеката, са назначењем дозвољених количина опасних материја и дозвољеног броја радника за сваки опасни објект и за сваку просторију код објеката са више просторија.

Дозвољене количине опасних материја одређују се на основу података из тач. б) и в) овог става и табела сигурних удаљености из члана 29. овог правилника, а дозвољени број радника - на основу тач. а) и б) овог става. У сваком случају морају се примењивати одговарајуће одредбе које се односе на производњу опасних материја из посебног дела овог правилника;

д) шему унутрашњег транспорта, са назначењем праваца, количина и динамике, као и начина и услова превоза опасних материја и неопасних материја у кругу опасних погона, и опасних материја у неопасним деловима погона или у неопасним погонима. Уз ту шему треба приложити техничке елементе за саобраћајнице. Шема унутрашњег транспорта заснива се на подацима из тач. б), в) и г) овог става, као и на одредбама одељка овог правилника у коме је регулисан начин транспорта;

ђ) шему кретања радника у кругу опасног погона, која обухвата кретање условљено технолошким поступком, надзором и контролом, а у којој посебно треба приказати долазак на радно место и напуштање радног места;

е) радне прописе. - За сваки објект односно производну фазу, операцију и радно место морају се донети радни прописи који се базирају на технолошком поступку, организационој структури односно подели рада и локацији извршавања одређене радње. Зависно од поменутих фактора радни прописи могу бити и комбиновани, за више операција, али у њима у сваком случају морају да се недвосмислено и јасно пропишу и опишу радње и услови у којима их треба вршити, као и одговорност сваког појединог извршиоца за њихов правилан ток.

Радни прописи обухватају обавезно и техничка упутства за употребу и руковање примењеним машинама, апаратима, инструментима и средствима за производњу уопште.

Саставни део радних прописа чине и одредбе о дозвољеним и недозвољеним интервенцијама и реглажи на средствима за производњу у току производње, као и о условима који морају да се остваре да би се извршиле поједине интервенције које нису дозвољене у регуларном току производње.

Радни прописи морају да одреде радње приликом припремања за почетак одређене операције, за регуларан ток операције, за завршавање операције и приликом напуштања радног места.

Радни прописи морају да одреде како се поступа у случајевима поремећаја регуларног тока извршавања одређене радње, у случајевима који се могу предвидети, као и приликом принудног заустављана рада због разлога из члана 22. овог правилника. Радни прописи садрже обавезно и одредбе у вези са контролом тока радње на коју се прописи односе, са надзором над објектом у целини и повезивањем са претходном и наредном операцијом;

ж) прописе о заштити на раду. - За сваки погон и технолошки поступак, објект, односно производну фазу, операцију и радно место, уз радне прописе или у њиховом саставу а у посебном поглављу, морају се донети технички прописи о заштити на раду. У овим прописима одређују се конкретни услови за безбедно вршење прописаних производних операција, врста средстава и опреме личне заштите и услова и начин њихове употребе, као и одговорност за остваривање прописаних услова и мера. Посебно се прецизирају мере и поступак за случајеве одступања од нормалних - прописаних услова рада. У овим прописима наводе се дозвољене количине опасне материје и дозвољени број радника за односни објект или његов део.

Израда прописа о заштити на раду, из овог члана, заснива се на подацима из елабората Технолошки поступак, на одредбама важећих других прописа о заштити на раду, одредбама овог правилника и других одговарајућих аката и прописа;

з) техничке услове за сировине, материјале, полупроизводе, који се користе у производњи и за готове производе. Ови технички услови морају недвосмислено и прецизно да одређују квалитет материјала и начин проверавања тог квалитета. Ако се може применити југословенски стандард (JUS), наводи се само шифра стандарда;

и) прописе о технолошкој контроли у току производње. У посебном прилогу или као саставни део технолошке шеме и описа из тач. а), е) и ж) овог става мора да се утврди поступак за технолошку контролу тока производње. У ту сврху, а на основу техничких услова и документације из тачке а) овог става мора да се пропишу места и органи који врше контролу, параметри који се проверавају, начин и време односно учестаност вршења контроле и садржина и форма документације за контролу тока производње.



Члан 19.

За сваки опасан погон односно технолошки поступак утврђује се:

1) списак нарочито осетљивих радних места и радних места са повећаном опасношћу. У овом списку морају се за радника за свако радно место прописати потребна квалификација и стручност, а евентуално и други неопходни услови (пол, узраст, здравствени услови, физичка кондиција, психофизичке особине и др.);

2) списак радних места на којима није дозвољено нормирање послова због повећане опасности од експлозије или пожара, при вршењу послова на тим радним местима;

3) списак радних места на којима није дозвољен рад ноћу због повећане опасности од експлозије или пожара при вршењу послова на тим радним местима.

Члан 20.

За сваки опасан погон, обухватајући појединачно спољни енергетски развод (електрична енергија, пара, топла вода), развод воде, развод осталих флуида, технолошке разводе, канализацију (посебно технолошку канализацију), средства везе и сигнализације, објекте са зградама и инсталацијама, уређајима, машинама, апаратима, инструментима итд., доносе се прописи о периодичним прегледима и одржавању.

Овим прописима утврђују се обим, начин, места и време периодичних прегледа, као и органи одговорни за те прегледе, и садржина и форма документације коју треба формирати и ажурно водити.

Саставни део ових прописа, поред одредаба о техничкој документацији и периодичним прегледима који се заснивају на Основном закону о заштити на раду и републичким законима о заштити на раду и прописа према ст. 1. и 2. овог члана, чине и одредбе о трајању и о замени одређених елемената оруђа за рад и уређаја, као и одредбе о текућем одржавању средстава за производњу, и то о заптивању, подмазивању, текућој заштити од корозије, чишћењу и сл.

Прописи о периодичним прегледима и одржавању средстава за производњу заснивају се на документацији из члана 18. став 2. тач. а), г), е) и ж) овог правилника, техничкој инвестиционој документацији и машинским картама.

Ови прописи одређују и начин координирања и синхронизације рада на контроли исправности и одржавања средстава за производњу са производњом у ужем смислу речи.



Члан 21.

Прописи о периодичној контроли услова за рад у производњи односе се на основу важећих техничких и здравствено-техничких прописа из области заштите на раду и података из елабората Технолошки поступак (члан 18. став 2. тач. а), е) и ж).

Овим прописима утврђују се места, време - учестаност, материја и начин контроле, као и органи одговорни за спровођење контроле и предузимање мера у случају налаза који прелазе границе толерантног подручја. Овим прописима одређују се и обавеза израде и вођења одговарајуће документације - евиденције о вршењу контролних мерења, начин вођења и облици документације и орган који је дужан да је води. Под условима за рад из става 1. овог члана подразумевају се нарочито: загађења ваздуха отровна или опасна у погледу паљења односно експлозије, појава електростатичких набијања, температура и релативна влажност ваздуха у објекту и сл.

Члан 22.

Посебним прописима утврђује се поступак у случају ванредних услова. Под ванредним условима се подразумевају: очигледна опасност од пожара или експлозије, избијање пожара или експлозије, очигледна опасност од тровања због ненормалног загађења ваздуха, елементарне непогоде, као: грмљавина у непосредној близини погона, поплава, земљотрес, орканска олуја и сл. Овим прописима одређује се начин за саопштавање почетка и престанка трајања ванредних услова, орган који одлучује о саопштавању и врши саопштавање, поступак и мере који се предузимају у односу на производњу у току и у односу на раднике.



Члан 23.

Противпожарни прописи доносе се на основу одредаба Основног закона о заштити од пожара ("Сл. лист ФНРЈ", бр. 18/56 и "Службени лист СФРЈ", бр. 10/65) и према технолошким специфичностима које се заснивају на документацији из члана 18. став 2. тачка а) овог правилника.

Аутоматски уређаји за гашење пожара који чине саставни део уређаја за производњу третирају се у склопу наведене документације из члана 18. овог правилника.

Члан 24.

Поступак у смислу овог правилника при истраживачким и развојним пословима, регулише се посебним прописима.

За извођење полуиндустријских опита и опита у погонским условима, обавезно је прописима одредити обим и садржину документације која мора да се усвоји пре извођења опита, органе за ревизију и усвајање те документације и органе за стручно руковођење и извођење опита.

Члан 25.

За случај привременог одступања од утврђених мера и норматива заштите на раду због прилагођавања насталих измењеним условима на које радна организација не може утицати, морају се одредити и овластити одговарајући стручни органи и прописати начин за доношење одлука и мера које ће осигурати услове за безбедан рад.


II ЗАЈЕДНИЧКЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ НА УРЕЂАЈИМА И СРЕДСТВИМА ЗА РАД

1. Распоред и удаљеност опасних објеката

Члан 26.

Радње из члана 2. овог правилника дозвољено је вршити само у опасном делу погона.

Члан 27.

Опасан део погона мора бити лоциран тако да не угрожава неопасни део погона, друге уређаје и објекте, и обратно - да сам не буде угрожен од других објеката и уређаја. Опасан део погона мора бити лоциран на прописаној сигурној удаљености од насеља, школа, болница, јавних објеката, железничких станица, морских, речних и ваздушних пристаништа, железничких и друмских уређаја, водова високог напона итд., што треба обезбедити у складу са урбанистичким планом насеља, при чему се регулише и ограничење накнадне изградње објеката у границама зоне могућег дејства експлозије у опасним објектима.

Опасан део погона мора, по правилу, бити лоциран на терену који има природну заштиту, а ако то није могуће, поставља се на отвореном терену уз предузимање мера заштите изграђивањем одговарајућих заштитних насипа, пошумљавањем и одговарајућим размештајем објеката.

При бирању терена за изграђивање опасног дела погона, бујичасте и клизаве терене треба избегавати, а ако то није могуће, морају се претходно предузети мере за санирање терена.

У IX сеизмичкој зони опасности није дозвољено изграђивање опасних објеката.

Члан 28.

Распоред опасних објеката мора бити такав да се избегне могућност преноса детонација и пожара на суседне објекте, као и рушење суседних објеката ваздушним ударним и сеизмичким таласом проузрокованим експлозијом у одређеном опасном објекту.

Опасни објекти могу се лоцирати у границама зоне средњих оштећења. У зони тешких оштећења могу бити лоцирани само неопасни објекти у којима се не задржавају људи, и чије евентуално разарање не доводи до повећане опасности по остале објекте односно погоне.

Два или више опасних објеката могу се са становишта међусобног угрожавања третирати као један објект, ако то изрично захтева технолошки поступак, у ком случају је дозвољено да такви објекти међусобно буду лоцирани у зони тешких оштећења, али као јединствена група у односу на суседне објекте морају испуњавати захтев из става 2. овог члана.

Неопасни објекти опасног погона у којима се налазе веће групе људи, као трпезарије, гардеробе, просторије за склањање људи у ванредним условима, лабораторије, механичке радионице и сл. морају бити лоцирани у границама сигурне зоне.

Члан 29.

За одређивање сигурне удаљености примењује се табела 1 односно 1а, с тим што се опасне материје према осетљивости односно енергетској вредности деле на три категорије, и то:

- категорију I: иницијални експлозиви и иницијалне смеше за детонаторе у сувом стању (до 25% влаге), детонаторске и дуплекс-капсле;

- категорију II: бризантни експлозиви, нитроцелулоза са садржином воде до 10%, пиротехничке смеше које после активирања могу да се експлозивно распадају, иницијални експлозиви са преко 25% воде и црни барут у слободном и пресованом стању;

- категорију III: малодимни барути, композитне смеше, сува динитро-једињења (DNT), нитроцелулоза са садржином воде или алкохола преко 10% и пиротехничке смеше које се не распадају експлозивно, или је то могуће само у изузетним условима.

Табела 1а се примењује за опасне материје категорије I. Табела 1 се примењује за опасне материје категорије II. За опасне материје категорије III сигурна удаљеност се рачуна на тај начин што се количина опасне материје умањује за 50% и сигурна удаљеност се чита из табеле 1. За опасне објекте без заштитних насипа сигурна удаљеност мора се удвостручити, а код објеката где може доћи само до дефлаграције, ако се суседни објект налази у правцу издувне стране опасног објекта, сигурна удаљеност повећава се за 50%.

За одређивање сигурне удаљености за објекте ван ограде предузећа примењује се табела 1б за све опасне материје.

У табели 1в наведене су топлоте експлозије Qv за неке експлозивне материје.

Објекти код којих постоји опасност од пожара морају бити удаљени међусобно или од других објеката према прописима о заштити од пожара, али не мање од 20 метара; ако су обезбеђени одговарајућим мерама заштите (пожарни зидови, насипи, заштитни зидови и сл.) довољна је удаљеност од најмање 6 метара.

За објекте или радове из члана 2. овог правилника са муницијом или елементима муниције, који садрже опасне материје, треба рачунати са количинама присутне чисте опасне материје, односно применити одговарајуће посебне прописе.



Табела 1

СИГУРНЕ УДАЉЕНОСТИ ОПАСНИХ ОБЈЕКАТА


- за опасне материје категорије II и III -


Количина
експлозива
М

Удаљеност
укопаних
магацина -
међусобно

Удаљеност укопаних
радионица - међусобно
и укопаних радионица
од укопаних магацина

Удаљеност радионица
са заштитним насипом
- међусобно, радионица
са заштитним насипом
од магацина са
заштитним насипом,
и радионица са
заштитним насипом
од укопаних радионица

Удаљеност објеката
са заштитним насипом
опасних од експлозије
од објеката опасних
од пожара и од
неопасних објеката
опасног дела погона

Удаљеност објеката
са заштитним насипом
опасних од експлозије
од објеката неопасног
дела погона

 











kp

m

m

m

m

 

m

m

10

 2,7

 5,4

 6,5

 9

односно

20

 50

20

 3,4

 6,8

 8,1

 11

"

20

 50

40

 4,3

 8,6

 10

 14

"

20

 50

60

 4,9

 9,8

 12

 16

"

20

 50

80

 5,4

11

 13

 18

"

20

 50

100

 5,8

12

 14

 19

"

20

 50

150

 6,7

14

 16

 22

 

 

 50

200

 7,3

15

 18

 24

 

 

 50

400

 9,2

18

 22

 30

 

 

 59

500

10

20

 24

 32

 

 

 64

600

11

21

 25

 34

 

 

 68

800

12

23

 28

 37

 

 

 74

1000

13

25

 30

 40

 

 

 80

2000

16

32

 38

 51

 

 

102

4000

20

40

 48

 64

 

 

128

5000

22

43

 52

 69

 

 

137

6000

23

45

 55

 73

 

 

146

8000

25

50

 60

 80

 

 

160

10000

27

54

 65

 87

 

 

173

20000

34

68

 81

109

 

 

217

30000

39

78

 93

125

 

 

249

40000

43

86

103

137

 

 

274

50000

46

92

111

147

 

 

294

Напомена: 1. Код опасних зграда без заштитних насипа удаљеност се мора удвостручити.
2. За муницију и елементе муниције важе посебни прописи.
3. Количина М представља еквивалент TNT и израчунава се по формули М = C Q 10-3, где је C = количина експлозива у kp, Q = топлота експлозије у Cal/kp.
4. За главне магацине експлозивних материја важе одредбе прописа о ускладиштењу и изградњи магацина за експлозивне материје.
  1   2   3   4   5   6   7   8   9


База данных защищена авторским правом ©bezogr.ru 2016
обратиться к администрации

    Главная страница