Републикасрпск а министарствотрговинеитуризм а



Скачать 282.69 Kb.
Дата05.05.2016
Размер282.69 Kb.


Р Е П У Б Л И К А С Р П С К А

М И Н И С Т А Р С Т В О Т Р Г О В И Н Е И Т У Р И З М А

Трг Републике Српске 1, Бања Лука; тел: 051/338-769, факс: 051/338-864;

E-mail: mtt@mtt.vladars.net

СТАЊE КОМУНАЛНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ И ТУРИСТИЧКЕ СУПРАСТРУКТУРЕ



Бања Лука, јул 2014. године
У складу са Акционим планом Стратегије развоја туризма Републике Српске 2011-2020.године и реализацијом активности, према Стратешком циљу 1: Побољшање квалитета туристичког производа и Оперативном циљу 1. „Унапређење инфраструктуре и супраструктуре у туризму“, а по Програмима „Побољшање комуналне инфраструктуре“ и „Побољшање и развој супраструктуре“, урађен је преглед стања комуналне инфраструктуре и туристичке супраструктуре за општине које су доставиле исти на тражење Министарства трговине и туризма.

Податке су доставиле 34 општине/градови и то прије поплава које су задесиле Републику Српску и регион, дакле до мјесеца маја 2014. године. Сходно томе, стање на терену се у многоме промијенило, с обзиром да је више од 50% територије Републике Српске захваћено поплавом, а самим тим су нанесене огромне штете и на комуналној инфраструктури и туристичкој супраструктури.

С обзиром да је потребно, у складу са овом активношћу из Акционог плана, донијети Програм развоја комуналне инфраструктуре и туристичке супраструктуре у Републици Српској, као једну од мјера унапређења развоја туризма, а знајући да се стање на терену умногоме промијенило, биће неопходно, кад се створе услови и попише сва штета у општинама, да се подаци о стању занове, дакле из сваке општине поплављених подручја доставе поново.

Исто тако је потребно да општине које нису одговориле на допис Министарства трговине и туризма којим се траже поменути подаци, доставе исте како би се наведени Програм могао вјеродостојно урадити. Приликом његове израде биће неопходно руководити се курсом који ће Влада Републике Српске заузети у погледу обнове, што значи да ће приоритетизација и временски оквир реализације бити одређени на начин да кореспондирају утврђеним правцима обнове инфраструктуре.

Општине/градови који су доставили податке су: Мркоњић Град, Источни Стари Град, Србац, Рибник, Братунац, Зворник, Приједор, Добој, Брод, Градишка, Прњавор, Источни Дрвар, Челинац, Власеница, Вишеград, Пале, Дервента, Козарска Дубица,Требиње, Рогатица, Петровац, Ново Горажде, Соколац, Крупа На Уни, Модрича, Милићи, Котор Варош, Нови Град, Шековићи, Трново, Лакташи, Љубиње, Бања Лука и Рудо.

Општине су понаособ доставиле тренутно стање (до маја 2014. године) инфра - и супраструктуре, а неке од њих и са приједлозима за њихово унапређење и реконструкцију или за изградњу нових објеката. Такође, неке од општина су навеле у којим сегментима се до сад највише улагало кад је у питању развој туризма, али и који сегменти и локалитети су неопходни за уређење.

Анализа стања каомуналне инфраструктуре и туристичке супраструктуре до маја 2014. године за сљедеће општине:

ОПШТИНА МРКОЊИЋ ГРАД

Стање комуналне инфраструктуре:


  • 75% домаћинстава снадбјевено је водоснадбјевањем, а тренутно је прикључено 69%

  • Пројектом реконструкција канализационе мреже реконструисано је 30% канализационе мреже

  • Пројектом модернизација и реконструкција градских улица и локалних путева до краја 2017. године биће асвалтирано категорисаних путева у дужини од 7400м што износи 20% од укупно неасфалтираних путева.

Стање туристичке супраструктуре:

Смјештајни капацитети на подручју општине Мркоњић Град су:



  • ТЦ „Балкана“,

  • Мотел „Лав“,

  • Мотел „Lanch bar“,

  • Мотел „Мандико“,

  • Ресторан „Жижа“,

  • Еколошки покрет „Зеленковац“

Ресторани који у својој понуди нуде домаћу и традиционалну кухињу су:

  • Ресторан „Royal“

  • ТЦ „Балкана“

  • Ресторан „Центар“

  • Ресторан „Шик“

  • Ресторан „Одмор“

  • Ресторан „Излетник“

  • Ресторан „Мали рај“

  • Ресторан „Жељка код Неше“

ОПШТИНА ИСТОЧНИ СТАРИ ГРАД

Стање комуналне инфраструктуре:



  • Шанса развоја општине би била у обнављању саобраћајница, електро и водоводне мреже као и девастираних објеката преко којих би се кроз туризам запослио значајан број становништва.

Стање туристичке супраструктуре:

  • Током ратних збивања на општини су девастирана туристичка мјеста као и комуникација до истих.

ОПШТИНА СРБАЦ

Стање комуналне инфраструктуре:

Комуналне дјелатности обухватају водоснадбјевање, одвод отпадних вода, снадбјевање електричном енергијом, одвоз отпадног смећа.

Водоснадбјевање се врши градским водоводом и непосредно са извора и бунара. Градски водоводни систем је дужине 367.000 м те се врши снадбјевање око 17.000 становника. Водоводни систем је подјељен на четири засебне цјелине водовод Србац, водовод Лијевче поље, водовод Кобаш и водовод Срђевићи. Поред становништва се снадбјевају индустријски потрошачи, мала привреда и разни комунални потрошачи.

Канализациона мрежа је сепаратног типа осим на одрђеним мјестима гдје је изграђена фекална канализација. Укупна дужина фекалне канализационе мреже је 13.567 м, а тренутно је прикључено 1.123 домаћинства и 213 предузећа и установа.

Топлификациона мрежа у општини Србац није системски рјешена те становници општине имају сопствене системе загријавања простора.

Јавна расвјета од 2005. до 2014. године су уложена велика средства на изградњи јавне расвјете. Јавном расвјетом су покривена 32 насељена мјеста од укупно 38 на општини Србац.

Одвоз смећа је регулисан на ужем градском подручју. У 2014. години је регистровано 1.734 корисника услуге одвоза смећа од укупних 6248 домаћинстава на територији општине. Отпад се одвози у регионалну депонију Рамићи (Бања Лука) а послове сакупљања, превоза и одлагања чврстог отпада на подручју општине обавља ЈКП „Комуналац“.

Електроенергетска мрежа снадбјевање електричном енергијом се врши путем 250, 50 км средње напонске мреже и 750,41 км ниско напонске мреже с аукупно 145 трафостаница. РЈ „Електродистрибуција“ Србац врши дистрибуцију и снадбјевање укупно 7898 корисника.

Телекомуникације на подручју општине Србац 26 насељених мјеста имају телефонску мрежу. У 2013. години регистровано је око 6.000 фиксних телефонских прикључака.

Стање туристичке супраструктуре од туристичке супраструктуре издвајају се следећи садржаји:


  • Угоститељски објекти: Мотел Храст, Мотел Ћубић, Мотел Бардача, Ресторан Маестро, Ресторан 2М те више угоститељских објеката- кафе бар, роштиљница, пекотека.

  • Галерије и изложбени простори на подручју општине не постоје умјетничка галерија и изложбени простори а у оквиру Центра за културу и спорт се налази објекат Дома културе чији се простор користи за организовање разних изложби.

  • Објекти спортско- рекреативног садржаја у оквиру СРЦ 2Бардача“ поред мотела са рестораном налазе се спортско- рекретаивни садржаји базен за купање, језеро за спортски риболов, пикник простори и др.

  • Базени, купалишта и плаже на подручју оштине налазе се два купалишта- комплекс базена Посејдон и базени у оквиру СРЦ Бардача.

  • Објекти за рекреацију и спорт на подручју општине налазе се два комплекса тениских терена у близини центра града, гдје се налазе и спортска дворана као и фудбалски стадион

  • Рекретаивне стазе и путеви, излетишта на подручју општине Србац налази се неколико излетишта, а најпознатија су на подручју Брдаче и планине Мотајице.

OПШТИНА РИБНИК

Стање комуналне инфраструктуре:

Водоснадбјевање градским водоводом врши се снадбјевање око 305 становника док остатак користи воду из сеоских водовода.

Електро мрежа подручје општине је покривено високо напонском и ниско напонском мрежом. Електро мрежа је доступна скоро свим корисницима.

Канализација постоји само у насељу Горњи Рибник.

Телефонија: мрежа фиксне телефоније задовољава потребе привреде и становника.

Туристичку супраструктуру општине Рибник чине:

Смјештајни капацитети су „LTG Company“ и Собе „Дадо“

Ресторански капацитети


  • „LTG Company“

  • „Дадо“

  • „Три Јелена“

  • „Код Давида“

  • „Комуна“

Објекти забавно рекреативног карактера

  • Спортска дворана, Превија

  • Еко етно кућа „Змијање“, Ситница

  • Еко етно парк „Леденац“

  • Омладински домови: Д. Рибник, Превија, Г.Рибник

ОПШТИНА БРАТУНАЦ

Стање комуналне инфраструктуре и туристичке супраструктуре које су од значаја за туризам:



  • Спортска дворана у којој се одржавају спортска такмичења у кошарци, одбојци, малом фудбалу, рукомету

  • Градски стадион на којем се налази фудбалски терен и терен за такмичења

  • Ловачко друштво „Чауш“ са уређеним ловачким кућама на терену за одмор и дружење ловаца

  • Риболовачко друштво „Дрина“ који броји око 350 активних чланова. Најважнији природни ресурс је ријека Дрина која је развојни ресурс за спортско авантуристички, риболовни, еко и сеоски туризам. Дужина ријеке Дрине кроз Братунац је 68 км.

  • Рајска плажа је урђен приобални појас, туристичка атрактивна локација погодна за спортско рекреативне садржаје. Повезана је са главном цестом асвалтним путем са тротоаром. На Рајској плажи се одржавају различите туристичке, спортске и друге културне манифестациј, концерти, моторијаде као и разни сајмови пољопривреде, прехрамбене индустрије и туризма „Дани малине“.

Угоститељски објекти на подручју општине Братунац типа: ресторани, бифе, печењаре, ресторани брзе хране, бурегѕинице, ресторани финих пецива, интернет кафе налазе се у прилогу дописа.

ОПШТИНА ЗВОРНИК

Стање комуналне инфраструктуре и туристичке супраструктуре у сврху развоја туризма:



  • На подручју општине Зворник постоје три мотела највише категорије(Лагуна, Код Новака, Викторија) и два мотела категорисана са двије звјездице(Долина Мира и Боро).

  • Од угоститељских објеката смјешатајног типа недостају хотели, хостели и сл.

  • Сви угоститељски објекти смјештајног типа на подручју општине су ограниченог капацитета(недовољни за смјештај већих туристичких група, ђачких екскурзија)

  • Хотел Видиковац на Зворничком језеру данас није у функцији(мотел је у приватном власништву) те је објекат потребно реновирати.

  • У самом центру града не постоји ниједан угоститељски објекат смјештајног типа. У плану је изградња хотела који се налази у самом центру града.

  • На подручју града поред мотела од великог значаја за туристичку понуду се издвајају етно ресторан Шоја који већ прима туристичке групе и ресторан Авала.

  • На Зворничком језеру недостају објекти смјештајног типа са објектима спортско- рекреативног садржаја.

  • У Кисељаку мјесту са девет извора љековите воде постоји само један угоститељски објекат за пружањер услуга хране и пића, док је примјетан недостатак објекта смјештајног типа.

Општина Зворник је започела припрему пројектне документације за неколико пројеката који се односе на туристичку супраструктуру а то су:

  • Реконструкција и ревитализација средње вјековне тврђаве Ђурђев град

  • Изградња плутајуће плаже на Зворничком језеру

  • Изградња градске плаже

  • Изградња хостела у Кисељаку

  • Стављање у функцију развоја туризма највећи каменолом из римског периода на локалитету Дардагани

ГРАД ДОБОЈ

Стање комуналне инфраструктуре:



  • Водоводна мрежа износи 164 км

  • Електрифицирана су сва домаћинства на територији града Добој

  • У градској зони сва домаћинства и правна лица су покривена одвозом смећа

  • Од 2005. године урађено је низ активности које се односе на рестаурацијуи валоризацију туристичких вриједности града Добој

Стање туристичке инфраструктуре је на задовољавајућем нивоу. Град Добој располаже са 2 модерно опремљена хотела, 4 мотела, 8 пансиона и 6 сеоских домаћинстава са смјештајним капацитетом од 600 лежајева. На подручју града су валоризована 2 локалитета Горанско језеро и СРЦ Преслица који пружају понуде за излет, камповање, рекреацију. Културно историјско наслијеђе чувају институције:

  • Регионални архив основан 1893,

  • Центар за културу основан 1953,

  • Градска библиотека основана 1946, и

  • Регионални музеј основан 1956.

Специфична туристичка инфраструктура и супраструктура се манифестује кроз постављање туристичке сигнализације на подручју града, поучне стазе, обиљежене стазе за брдски бициклизам на подручју Озрена. Прва фаза је завршена 2012. године. Брдски бициклизам је развијен и располаже са 5 бициклистичких стаза дужине 271 км а то су : рекреативна стаза, туристичка стаза, маратонска стаза Краљица ХС- Пакленица- Прења. Поредових садржаја развијен је и параглајдинг са два уређена полетишта на Гостиљу и Рују.

ГРАД ПРИЈЕДОР

Унапређење инфраструктуре и супраструктуре у туризму:



  • У току 2013. године у Националном парку „Козара“ је извршена обнова планинарског дома Котловача, а према пројекту финансираном од Свјетске банке

  • Током 2013 године започет је пројекат реконструкције објекта Инфо центра у Националном парку „Козара“ који је такође финансирала Свјетска банка. Изградња новог објекта је завршена, а опремање инфо центра се предвиђа у наредном периоду

  • У току 2013. године је започела реконструкција регионалног пута Подградци- Мраковица који представља везу између Приједора, Националног парка и Градишке

  • Туристичка организација Приједора је била један од партнера на прекограничном пројекту „BIKE4TWF“ којим је израђена бициклистичка Мраковице до Лоњског поља.На овој дионици је постављена бициклистичка сигнализација и створен нови туристички производ.

  • Туристичка организација је у 2013. Години израдила и Студију бициклистичких рута на подручју града Приједора којим је дефинисано 13 бициклистичких рута на подручју града Приједора и што је један од предуслова за стварање нових туристичких производа. Туристичка организација ће вршити обиљежавање наведених рута.

ОПШТИНА БРОД

Стање комуналне инфраструктуре:



  • Пројекат реконструкције јавног тоалета- санација крова, постављање нових прозора, плочица и санитарне опреме и водоводно канализационе опреме. Јавни тоалет се налази поред градске пијаце у градском дијелу Брода. Реализацијом овог пројекта би се омогућило кориштење јавног тоалета корисницима аутобуског превоза и посјетиоцима Градске пијаце, као и осталим грађанима и гостима.

  • Изградња и реконструкција аутобуских стајалишта на подручју општине Брод- на подручју општине Брод потребно је изградити нова аутобуска стајалишта, изградити и реновирати аутобуске кућице на већ постојећим стајалиштима и уредити проширења у оквиру аутобуских стајалишта, као и околни простор. Овим би се побољшали услови за кориштење аутобуских линија.

  • Реконструкција градског сата- реконструкција носача сата и уградња новог сатног механизма, постављање цвјетних жардињера и поплочавање прилазних стаза.

  • Туристичка сигнализација- постављање туристичке сигнализације на градском и сеоском подручју. На подручју општине Брод нема туристичке сигнализације. Уградњом исте би се повећао број посјета туриста пролазника који улазе у РС- БиХ.

Стање туристичке супраструктуре:

  • Пројекат санације крова и паркета на објекту ЈУ Спортско- културни центар Брод- Овим пројектом би се реализовали радови на крову објекта ЈУ Спортско- културни центар као и замјена паркета. Реализација ових радова је од великог значаја зато што је паркет оштећен у тој мјери да је довдено у питање одржавање било каквих спортских или других манифестација, а стање погоршава и кров који прокишњава.

  • Адаптација и реновирање просторија стадиона ФК Полет ради отварања хотела- реализацијом овог пројекта дио просторија стадиона ФК Полет би се реновирао и адаптирао за кориштење ради отварања хостела.

  • Уређење купалишта Збориште на ријеци Укрини- Уређењем купалишта у Зборишту стварају се услови за посјету туриста који су заинтересовани за уживање у природи, купање као и туриста који су заинтересовани да уживо виде јединствени природни феномен „цвјетања“ ријеке Укрине.

  • Почетак рада хотела „Сава“- на подручју општине постоје три ресторана и један мотел што је недовољно за туристички развој. За туристички развој општине од великог значаја је продаја и почетак рада хотела Сава који је у стечају. Објекат се налази у центру града уз обалу ријеке и посједује капацитете од 46 соба са пратећом инфраструктуром.

ОПШТИНА ГРАДИШКА

Стање комуналне инфраструктуре:



  • Санација депоније на Сави- пројекат комуналне инфраструктуре бави се остацима депоније под земљом који су остали послије измјештања депоније и одвожења смећа у Рамиће.

  • Постројење за пречишћавање вода- временски оквир 2014.- и даље

  • Изградња паркиралишта и гаража- временски оквир 2014.-2016. год.

  • Постављање туристичке сигнализације у граду и на подручју општине- временски оквир 2013.-2014. год.

  • Изградња марине као пристаништа за бродове из цијеле регије- временски оквир 2014.- и даље

  • Регулација и уређење водотока ријеке Саве- врменски оквир 2014.- и даље.

Стање туристичке супраструктуре- приоритети се односе на хотеле, мотеле на Козари и другим локацијама, затим изградња камп насеља, козарско етно село Суботић, пројекат сеоског туризма у Поткозарју и Лијевчу Пољу ( Еко центар Жубор, Мајур Машићи, Бјеловук Јабланица, Чока Врбашка и др.), пројекти млинови на Сави и др. Временски оквир 201- и даље.

ОПШТИНА ПРЊАВОР

Стање комуналне инфраструктуре- није достављено стање комуналне инфраструктуре на подручју општине Прњавор.

Стање туристичке супраструктуре:

На подручју општине Прњавор ријеч је о веома малом броју објеката с тим да два од укупно четири нису у функцији.



  • ХУТП „Цер“ објекат се налази на самој обали ријеке Укрине те као такав привлачи већи број туриста. Објекат није у функцији.

  • Хотел „Нови Национал“ Објекат није у функцији

  • Хотел „CITY“ располаже са слиједећим капацитетима: 2 једнокреветне собе, 18 двокреветних, 9 апартмана. Свечана сала 100 мјеста, конференцијска сала 30 мјеста, бар 48 мјеста и љетна башта 24 мјеста.

  • Мотел „MAXIMILIAN“ располаже са слиједећим капацитетима: 2 једнокреветне собе, 6 двокреветних, свечана сала 100 мјеста , конференцијска сала 30 мјеста и љетна башта 28 мјеста.

Супраструктурни објекти који недостају општини Прњавор су забавни објекти типа игралишта, шеталишта, парковикоји ће у свом склопу имати и угоститељски садржај.

ОПШТИНА ИСТОЧНИ ДРВАР

Стање комуналне инфраструктуре- Општина Источни Дрвар није доставила стање комуналне инфраструктуре.

Стање туристичке супраструктуре- У сарадњи са шумарским факултетом из Бања Луке и Београда општина је урадила пројекат наставне базе шумарског факултета, као и осталих биолошких факултета. Иста би се могла користити за школу у природи и камповање младих. Пројектовани капацитет објекта је 60 лежајева са свим пратћим просторијама. Сa изградњом наставне базе створили би се услови зашири развој туризма у овим подручјима.

ОПШТИНА ЧЕЛИНАЦ

Стање комуналне инфраструктуре- Приоритетни путни правци одзначаја за развој туризма је некатегорисани пут Липовац- Плане

који води до локалитета на којем се налази објекат палнинарског друштва „Чичак“. Од комуналне инфраструктуре највећи значај за развој туризма имала би изградња санитарног чвора у „Излетничко- спортско- рекреационом центру Млинска Ријека“ због великог броја излетника који посјећују овај центар.

Стање туристичке супраструктуре- ИСРЦ „Млинска Ријека“ је највећи туристичко-рекреациони центар у регији. То је природни комплекс са благим и оштрим падинама гдје је највише заступљена црногорична шума.

Регулационим планом комплекса ИСРЦ Млинска Ријека из 1999. године предвиђена је изградња: фудбалског игралишта, централног објекта(Рецепција, свлачионица, тушеви, санитарни чвор, дневни боравак), споменик, отворена бина, спортски терени, воденица поточара, извиђачки камп, јавни санитарни чвор, ботанички врт, трим стазе, видиковац, бунгалови и шумске куће.

Реализацијом овог плана значајно би се допринјело развоју туризма, не само на подручју општине Челинац већ и у широј регији.



ОПШТИНА ВЛАСЕНИЦА

Информација о комуналној инфраструктури а све у циљу:



  1. Побољшања квалитета туристичког производа

  2. Унапређења инфраструктуре и супраструктуре у туризму

Стање комуналне инфраструктуре

Приоритетна инфраструктура:

  • Вертикални транспорт

  • Комунална инфраструктура (Игришта)

Стање туристичке супраструктуре

Приоритетна инфраструктура:

  • Хотел „Панорама“

  • СРЦ „Језеро“ (угоститески објекат, спортски терен, забавни садржај)

  • Пјешачко бициклистичка стаза „Панорама“

  • Омладински хостел

ОПШТИНА ПАЛЕ

Стање комуналне инфраструктуре на подручју општине Пале са циљем развоја туризма и раста туристичког промета. Јахорина и пећина Орловача представљају изузетно важан природни потенцијал чије су природне атракције стављене туристима на располагање па се у том контексту издвајајупотребе за реконструкцијом путне и комуналне мреже:



  • Пресвалачење паркинг површина у оквиру комплекса планине Јахорина

  • Изградња приступног пута пећини Орловача

ОПШТИНА ДЕРВЕНТА

Информација о стању путева и комуналне инфраструктуре на подручју општине Дервента, а који су од значаја за развој туризма. На подручју општине Дервента неопходно је побољшати путну и комуналну инфраструктуру и то:



  • Манастир у Д. Детлаку и Амбарине

  • Излетиште Патковача

  • У Трстенцима

  • Излетиште Прљача

  • Рибњак Тешендић

  • Докића млин

  • Којића млин

  • Стевића млин

  • Стари храст

  • Пансион ДАРМИЛ

  • Излетиште Легеновац

  • Одмаралиште Надеша

ОПШТИНА ВИШЕГРАД

Побољшање комуналне инфраструктуре



  • Реконструкција дистрибутивног цјевовода од изворишта Добрун до Вишеграда како би се обезбједило квалитетно и редовно снадбјевање питком водом. Цјевовод је изграђен од азбестно –цементних цијеви и на многим мјестиам изложен оштећењима што од плављења ријеке Рзав па до оштећења насталих помјерањем тла

  • Реконструкција дијела водоводне мреже која је јако слабо развијена. У функцији су цјевоводи стари више од 100 година и неодржавање мреже у ратним условима те драстичним повећањем броја корисника послије рата настали су озбиљни проблеми у водоснадбјевању. Такође су и велики губици воде у систему који износе и 70%.

  • Реконструкција канализационе мреже која је мјешовитог типа тако Да се оборинске и фекалне воде одводе истим цјевоводом. Често долази до излјевања канализације као ипроцуривања употребљене воде у подземље јер је већина колекторам изграђена од бетонских цијеви која након помјерања тла нису добро увезана

  • Постојећа електромрежа је већим дијелом повезана надземним, ваздушним водовима што је неприхватљиво из безбједноснихразлога и у супротности саважећим прописима. Потребно је извршити реконструкцију исте како би се обезбједило прописно подземно каблирање које ће омогућити редовно и безбједно напајање свих потрошача

  • У циљу ефикаснијег одржавања постојеће комуналне инфраструктуре потребно је извршити набавку механизације у фирмамам које се4 баве областима.чишћење и прањер улица, одржавање зелених површина, одржавање јавне расвјете и др.

Побољшање туристичке супраструктуре

Из области туристичке супраструктуре приоритетни су послови на завршетку објекта хотела „Вилина влас“ у вишеградској бањи, и изградња и реконструкција објеката окружењу моста Мехмед паше Соколовића те реконструкција објеката на брду Бикавац.



  • Туристичко – бањски центар „Вилина влас“ завршетком поткровља значајно би се повећали капацитети објекта у коме се тражи соба више а тиме и унапрједила и туристичка понуда Вишеграда

  • Изградња и реконструкција објеката у окружењу моста Мехмед паше Соколовића

  • На брду Бикавац изнад самог центра града налази се угоститељско-туристички комплекс хотела „Бикавац“ с изузетним визурама на панораму града. Комплекс се сатоји од централног објекта хотела и бунгалова који су распоређени на падинском дијелу локације. Објекти су непосредно послије рата служили за смјештај избјеглог становништва и у том периоду у великој мјери девастирани.

ОПШТИНА ПЕТРОВАЦ

Стање комуналне инфраструктуре

Географски положај општине и надморска висина опредјељују развој развој планинског зимског и љетног туризма, а јединствена прашума Лом доприноси повећању интереса туриста, излетника, биолога и других научника. Петровац- Дринић је мала рубна општина са веома оскудном комуналном инфраструктуром и недостатак инфраструктуре је ограничавајући фактор за било какво озбиљније бављење туризмом. Недостаје путна мрежа, на задовољавајући начин није рјешено снадбјевање питком водом, нерјешена је канализација и пречишћавање отпадних вода , не постоји прикључак на телефонску мрежуа само је дјелимично ријешен о снадбјевање електричном енергијом и снадбјевање топлотном енергијом из централне котловнице.

Водовод и канализација

Општина Петровац- Дринић се снадбјева питком водом са каптираних изворишта Меденац и Грађеница и у љетном периоду долази до редукције снадбјевања питком водом. Трајно снадбјевање питком водом би се рјешило бушењем дубинских бунара ии прикључком на регионални водовод Саница.

Фекална канализација је само дјелимично рјешена и то у централном дијелу Дринића. Пречишћавање отпадних фекалних вода није уопште ријешено па се сада отпадне фекалне воде опуштају у поноре и тиме загађујурегионална изворишта питке воде Горња Саница и Рибник. Неопходно је завршити канализациону мрежу и изградити уређаје за пречишћавање отпадних фекалних вода да се оне само пречишћене могу отпустити у поноре.

Телефонска мрежа

Општина Петровац- Дринић је повезана само путем мобилне телефоније преко базне станице Сметица. Туристичка понуда без добре комуникације интернета и осталих услуга је данас немогућа. Остала комунална инфраструктура није на завидном нивоу али је приоритет и услов за било какво бављење туристичком дјелатношћу у општини Петровац- Дринић.



ОПШТИНА КОЗАРСКА ДУБИЦА

Стање комуналне инфраструктуре на подручју општине Козарска Дубица а које је од значаја за туризам . Општина Козарска Дубица у сарадњи са Дирекцијом за путеве Републике Српске већ низ година покушава реализацију реконструкције пута Козарска Дубица- Мраковица који доприноси развоју туризма на подручју општине (Манастир „Моштаница“) те повезује и скраћује пут до Националног парка „КОЗАРА“ на Мраковици.



ГРАД ТРЕБИЊЕ

Стање комуналне инфраструктуре

Пројекти који су у плану да се ураде:


  • Реконструкција јавног WC-а пред градске пијаце, финснирано од града Требиња

  • Санација „Дубровачке капије“ код школског центра, финансирано од стране Града Требиња

  • Реконструкција градских зелених површина ( Градски парк, садња цвијећа на градским површинама и дијеловима завршене обилазнице око града), финансирано од стране Града Требиња и Донатора.

За бржи развој туризма и туристичке привреде треба радити на следећем:

  • Комплетирање туристичке понуде за прихват транзитних туриста

  • Адаптација туристичке понуде за прихват иностраних излетничких група и излетника са јужног Јадрана, домаћих излетника, ђачких и студентских екскурзија и сл.

  • Туристичко активирање планинских подручја и развој планинског туризма (Ластва, Бијела гора- Орјен)

  • Адаптација туристичке понуде на језерима и ријечним подручјима(Билећко и Горићко језеро)

  • Бржи развој ловног и риболовног туризма и стварање пакета туристичке понуде

  • Изградња рецептивне туристичке понуде и стварање услова за развој конгересног и пословног туризма

  • Радити на стварању туристичке понуде за развој спортско- рекреационог туризма. Зато постоје идеалне могућности(клима и спортски терени)

  • Стварање услова за развој руралног туризма

ОПШТИНА РОГАТИЦА

Стање комуналне инфраструктуре

Питање комуналне инфраструктуре није значајније утицало на туристички промет, а реализацијом Пројекта рехабилитације водоводног и канализационог система на подручју општине Рогатица значајно би се унаприједила инфраструктура.

Водовод


Први водоводни систем пројектован је изведен и развијен почетком XX вијека од аустроугарске управе, заједно са изградњом водоводног захвата на изворишту „Врела“- Сељани. У ратном пеиоду, углавном због лошег одржавања водоводног система, дошло је до значајних поремећаја у његовом функционисању, што је резултирало озбиљним редукцијама у снадбјевању становништва водом.

Канализација- отпадне воде

У ужем језгру Рогатице, постојећи канализациони колектор и секундарна мрежа, представљају канализациони систем који је последњих година у неколико фаза прошириван изградњом нових колекторских траса у насељима Борач, Рудо, „Каранфил“, Загановићи и Птичијак.

На тај начин, дјелимично су обухваћена и приградска насеља на ширем урбаном подручју, на којима до сада није било колекторских канализационих система. Канализациони систем Рогатице нема постројење за пречишћавање отпадних вода. Такве воде се директно испуштају у ријеку Ракитницу. Локална индустријска постројења без икаквог третмана, отпадне воде испуштају у канализациони систем или директно у ријеку Ракитницу, као реципијент.

Стање туристичке супраструктуре

Од супраструктурних објеката, који би значајно побољшали туристичку понуду општине Рогатица, могли би се сврстати:



  • Изградња скијашке стазе и ски- лифта на Борикама

  • Изградња скијашких стаза на Сјемећу и Козадрама

  • Изградња спортских терена уз хотел „Борике“ на Борикама

  • Изградња планинарског дома у Штавњу.

ОПШТИНА СОКОЛАЦ

Стање комуналне инфраструктуре коју је поребно изградити/ унаприједити како би се створили услови за снажнији раст туристичког промета а то су:



  • Изградња комплетне инфраструктурне мреже према идејном пројекту етно села на Равној Романији

  • Реконструкција локалног пута Соколац- Каљина до купалишта Бук

  • Постављање инфо пултова на магистралном путу Соколац- Рогатица и Соколац- Хан Пијесак

ОПШТИНА КРУПА НА УНИ

Стање комуналне инфраструктуре и супраструктуре:



  • Хашани, као туристичко мјесто од велико значаја не само за Крупу на Уни има рјешену путну инфраструктуру. Један од приоритета је изградња пратећих садржаја што се у првом реду односи на обиљежавање туристичком сигнализацијом

  • Слапови Војскове такође атрактивно мјесто нема рјешену путну инфраструктуру

  • Пецијин Бушевић нема рјешене пратеће садржаје

ОПШТИНА НОВО ГОРАЖДЕ

Стање комуналне инфраструктуре и супраструктуре



  1. Стратешки циљ- Побољшање квалитета туристичког производа, унапређење инфраструктуре и супраструктуре у туризму „Израда елабората туристичке сигнализације општине Ново Горажде као и њено постављање“

Приоритет који су потребни из домена наведеног оперативног циља су:

  • Довршетак пројекта туристичке сигнализације

  • Пројекат „Побољшање услова и капацитета санацијом и проширењем пристаништа за чамце и бродове у МЗ Устипрача“

  • Израда пројекта изградње дрвених бунгалова поред наведеног пристаништа са пратећом инфра и супраструктуром, обзиром да на територији општине има свега девет соба као смјештајни капацитети у приватном власништву, како би туристичка понуда била комплетнија јер је поменута локација тик поред магистралног пута развијањем транзитног туризма промовисали би се и остали туристички потенцијали

ОПШТИНА МОДРИЧА

Стање комуналне инфраструктуре и туристичке супраструктуре:

Како би се употпунила туристичка понуда потребно је урадити слиједеће:


  • ДОБОР КУЛА је веома значајан културно- историјски споменик. На подручју општине Модрича истиче се стари град Добор са својом Добор кулом, која је и симбол града. Како би се побољшала инфраструктура овог споменика потребно је извршити реконструкцију- асфалтирање прилазног пута ка Добор кули, паркинг простор, пјешачку стазу, као и постављање јавне расвјете

  • СРЦ „РИЈЕЧАНИ“ смјештен је у једном од најљепших дијелова Требаве у селу Ријечани Горњи, удаљен око 12 км од центра Модриче, на путу према Дугој Њиви. У питању је еколошки очуван природни амбијент који је погодан како за љетне тако и зимске рекреативне садржаје, а посебне погодности има за развој екскурзивног, излетничког и спортског туризма. На побољшању инфраструктуре потребно је извршити: изградњу мостова, изградњу паркинг простора, постављање јавне расвјете, изградњу санитарног чвора као и одржавање оутне инфраструктуре ка центру Ријечани

  • РУСКА БАЊА објекат који се налази на једном од путних праваца који од Модриче води према Дугој Њиви и удаљен је 12 км од центра града. Саграђен је 1933. године и све до почетка 2. Свјетског рата служио је у бањске и рекреативно- забавне сврхе. Довођењем Бање у функцију забавно- рекреативно- конгресног објекта, у оквиру којег ће бити организовано и пружање смјештајних услуга. Потребно је извршити радове на унутрашњем уређењу објекта (израда плафонске и међуспратне конструкције, уређење подова, развођење инсталација водовода и канализације и инсталација за централно гријање).

  • Потребно је извршити и уређење дијела обале ријеке Босне, која кроз Модричу протиче дужином 31 км. Ово је један од значајних туристичких потенцијала на подручју општине, а уређењем дијела обале допринјело би се развоју ријечног, купалишног и излетничког туризма

  • Што се тиче туристичке инфраструктуре у самом граду потребно је урадити изградњу паркинг простора и уређење зелених површина

ОПШТИНА МИЛИЋИ

Стање комуналне инфраструктуре није достављено.

Пројекти за унапређење туристичке инфраструктуре и временски оквир


  • Одржавање макадамских путева у функцији туризма (2013. – 2021. год)

  • Изградња и санација мостова у Г. Залуковику и Рупово Брдо (2014.- 2016. год)

  • Изградња туристичке сигнализације (2013.- 2021. год)

  • Уређење излетишта у Кушлету и Заклопачи (2014.- 2015. год)

  • Уређење обала Зеленог и Студеног Јадра (2014.- 2015. год)

  • Изградња пјешачких стаза уз обале Зеленог и Студеног Јадра у градском дијелу Милића

  • Изградња трим стаза у Голочевини и за Бијело Поље (2015.- 2018. год)

  • Изградња паркинг простора у урбаном дијелу Милића (2014.- 2015. год)

  • Изградња терена за мале спортове у туристичким дестинацијама (2015.- 2017. год)

  • Подршка и изградња ловних објеката (2016.- 2021. год)

  • Подршка изградњи објеката који су у функцијиизлетничког туризма (2016.- 2021. год)

ОПШТИНА КОТОР ВАРОШ

Програми и пројекти комуналне инфраструктуре од значаја за развој туризма општине Котор Варош:

Комунална инфраструктура


  • Изградња канализационе мреже- секундарна канализација кракови 3-7, градско подручје

  • Изградња пречистача отпадних вода

  • Реконструкција и санација градске водоводне мреже

  • Санација градске депоније (локација Дуратовци)

Саобраћајна инфраструктура и објекти

  • Уређење шеталишта Рујика (у склопу пројекта градски парк Рујика, мјесто за одмор, рекреацију, спорт, едукацију)

  • Уређење тврђаве Котор

  • Уређење шеталишта на десној обали ријеке Врбање – Трг- Пролекс (наставак активности на уређењу десне обале ријеке Врбање и пјешачке стазе у градском подручју, наставак на реализоване пројекте уређења купалишта Бјелине и пјешачке стазе на потезу Бјелине- градски Трг)

  • Уређење брдско- бициклистичких стаза за џипијаду Узломац – Борје (локалитети су сливови притока Црна Ријека, Кобаш, Дубоки поток, Слатина, Крушевица, Језерка и планински превоји матоловске воде, Клупе, Брекиња, Језерка, Јотани, могућност за организовање џипијаде у 3 правца од којих један води до мотела Хајдучке воде, брдски бициклизам, пјешачење, кампови у природи)

  • Уређење пјешачке стазе у шумско – рекреационом подручју Кордача – Сиговац (кањон Јакотина, локалитети извори, лучна подручја, висинске коте, заштићена подручја)

  • Изградња базена и пјешачког моста у МЗ Масловаре (наставак уређења и кориштења горњег тока ријеке Крушевица за излете и викенд туризам)

ОПШТИНА НОВИ ГРАД

Стање комуналне инфраструктуре:

Велики проблем за боље кориштење потенцијала ријеке Уне представља непостојање водоводне и канализационе мреже што представља приоритет с обзиром на потребу заштите околине. Такође би било потребно урадити колектор за пречишћавање отпадних вода у индустријској зони Пољавнице.

Реализацијом Акицоног плана Стратегије развоја туризма Републике Српске могуће је дефинисати три правца која су веома битна за развој туризма на подручју општине Нови Град а то је :



  • Подручје Бањско- рекреативног центра „Љешљани“ којепредставља важан фактор развоја здравствено- љечилишног туризма на подручју новоградске општине.

  • Сеоски туризам у Доњим Агићима базира се на пољопривредној задрузи „Агројапра“ која представља покретача значајних активности у сеоском туризму

  • Ријеке Уна и Сана самим именом које значи једна јединствена говори и да је авантура на овој ријеци јединствена.

Велики допринос развоју туризма на подручју наше општине би била изградња бициклистичких стаза у склопу пројекта ЕУРО ВЕЛО европске бициклистичке федерације чији је циљ увезивање бициклистичких стаза на подручју БиХ са европском мрежом бициклистичких стаза чија дзжина износи 66000 км од чега је 45000 км већ изграђено.

ОПШТИНА ШЕКОВИЋИ

Стање комуналне инфраструктуре:

Опште стање комуналне инфраструктуре на подручју општине Шековићи зависи од локације туристичких објеката тако да објекти који се налазе у близини главних саобраћајница и путева немају већих проблема са инфраструктуром.

Туристички објекти који се налазе изван града, као што су плато Бишине, извориште ријеке Спрече, цркве у Тупанарима и Каштијељу, купалиште на ријеци Дрињачи и Перин град немају ријешене прилазе.



ОПШТИНА ТРНОВО

Стање комуналне инфраструктуре:

План уређења комуналне инфраструктуре донесен 2011 године:


  • Изградња и уређење саобраћајница и паркинга

  • Изградња нове и реконструкција постојеће хидротехничке инфраструктуре (водоводна и канализациона мрежа)

  • Изградња електоенергетске и телекомуникационе инфраструктуре

У току ратних дешавања на овом подручју девастирана је електроенергетска инфраструктура те је за реконструкцију исте неопходно обезбједити финансијска средства

Стање туристичке супраструктуре:

Рекреативно- спортски центар „Трескавица“ располаже следећим садржајима:


  • Угоститељски објекти хотел који је девастиран и пансион Рибњак који је у изградњи

  • Спортски терени (фудбал, кошарка , тенис)

  • Рибњак са 11 базена за узгој рјечне рибе пастрмке

Када су у питању супраструктурни објекти на овом локалитету неопходно је извршити реконструкцију хотела који је тотално девастиран, завршити започету изградњу ресторана и пансиона Рибњак, те урадити санацију базена и водозахвата за узгој рибе.

ОПШТИНА ЉУБИЊЕ

Стање комуналне инфраструктуре:

Локалној заједници општине Љубиње недостаје низ кључних објеката комуналне, локалне и техничке инфраструктуре. За развој туризма важан је и Пројекат изградња аутобуске станице- друга фаза, пројекат Оснивања општинске туристичке организације.

Стање туристичке инфраструктуре:

Туристичка инфраструктура Љубиња је изразито неразвијена. Врло скромна традиција, неразвијени капацитети објеката и услуга угоститељства, одсуства улагања у развој и промоцију туризма. Да би развили туризам неопходно је да се уради низ инфраструктурних пројеката који би имали не само утицај на развој туризма него и утицај на цјелокупни друштвено- економски развој заједнице. Потенцијал општине Љубиње је у развоју спортског туризмазбог традиције, па је с тим у вези у плану реализација пројекта Успостављања одбојкашког кампа, као и пројекат Изградње спортско- рекретаивног центра Боровик (друга фаза) који би био прилагођен припремама спортских екипа.

Туристички потенцијали су и у развоју ловног и вјерског туризма. Ако се има у виду постојеће стање туристичке инфраструктуре, те повољне климатске карактеристике, један од стратешких изазова општине се односи на коришћење и развој туристичких и спортско- туристичких потенцијала.



ОПШТИНА ЛАКТАШИ

Стање комуналне инфраструктуре:

Саобраћајна инфраструктура која је од значаја затурзамтј. Путни правци су у добром стању, а макадамски путеви се санирају сваке године. У сарадњи са ЈУ Туристичком организацијом општине Лакташи приоритет у изградњи је пут до археолошког локалитета „Балкис“ у селу Горњи Бакинци обзиром да овај локалитет посједује велики потенцијал да постане значајан туристички ресурс.

Стање туристичке супраструктуре:

На подручју општине Лакташи налазе се бројни природни и антропогени туристички потенцијали и ресурси а један од проблема лакташког туризма је недостатак ванпансионских садржаја и значајнијих улагања у туристичку супраструктуру. С обзиром на тренутне туристичке ресурсе и стање туристичке понуде неопходно је улагати у пројекте изградње нових спортско рекреативних и сличних садржаја који ће обогатити туристичку понуду, привући већи број туриста и бити од користи домицилном становништву.

Туристичка организација има припремљене пројекте изградње Трим стазе од хотела „Сан“ до спортске дворане у Лакташима, пројекат уређења и обиљежавања бициклистичких стазана подручју општине и сличне пројекте. У наредном периоду неки од приоритетних пројеката су уређења излетишта као и изградња неког од јефтинијих облика смјештаја.



ГРАД БАЊА ЛУКА

Стање комуналне инфраструктуре:

Комунална инфраструктура и путеви на подручју града Бања Лука директно утичу на квалитет туристичке понуде, приступачност и имиџ туристичке дестинације. Посебан значај за туризам града има унапређење аеродорома Бања Лука , изградња аутопута, реконструкција жељезнице, ревитализација тврђаве Кастел, изградња колектора и пречишћивача отпадних вода, израда бициклистичких стаза и коридора, одржавање и постављање туристичке и саобраћајне сигнализације, унапређење прикупљања и одвоза чврстог отпада у руралним подручјима, изградња нових и заштитапостојећих зелених површина.


  • Обнова друштвеног дома у Доњој Пискавици

  • Постављање туристичке и саобраћајне хоризонталне и вертикалне сигнализације

  • Изградња и ревитализација путева од туристичког значаја

Стање туристичке супраструктуре:

Приоритет би требало бити уређење најпознатијег бањалучког излетишта Бањ брдо. Пројектом треба обухватити двије локације: споменички комплекс и излетиште Трешњик и са њим обухватити рестаурацију споменичког комплекса, изградњу инфо центра, уређење додатних пјешачких, бициклистичких и трим стаза, постављање путоказа за пјешаке и бициклисте, изградња осматрачнице код споменичког комплекса те паноа са просторним планом.



ОПШТИНА РУДО

Стање комуналне инфраструктуре - није достављено.

Приоритети електрифицирати и урадити комуналну инфраструктуру.

Стање туристичке супраструктуре:

На подручју општине Рудо постоје основне природне, историјске и културне претпоставке за развој туристичке дјелатности. Захваљујући климатским условимаи културно- историјском наслеђу видови туризмакоје општина Рудо нуди су:


  • Ловни туризам

  • Ријечни туризам- „Водени Ћиро“ и рафтинг

  • Риболовни туризам

  • Сеоски туризам

Ријека Лим је атрактиван за сплаварење и угодан боравак туриста на природно изграђеним плажама. Језеро у Стргачини које представља наставак тока ријеке Лим прави је рај за очи по својим природним карактеристикама мјесто гдје могу доћи они који желе исконски да уживају у чарима истакнуте природе.

Сходно изложеном достављени су инфраструктурни приједлози односно приједлози супраструктурних објеката за слиједеће дестинације:



  • Дестинација Сетихово

  • Дестинација Стргачина

  • Дестинација Варда

  • Дестинација Цвркоте- Божовић- Голеш

  • Изградити планинарски дом

МИНИСТАР


Маида Ибришагић-Хрстић, дипл. инж. арх.


База данных защищена авторским правом ©bezogr.ru 2016
обратиться к администрации

    Главная страница