Општина топола оперативни план за одбрану од поплава за воде



страница1/5
Дата29.04.2016
Размер0.8 Mb.
  1   2   3   4   5
РЕПУБЛИКА СРБИЈА

ОПШТИНА ТОПОЛА




ОПЕРАТИВНИ ПЛАН

ЗА ОДБРАНУ ОД ПОПЛАВА ЗА ВОДЕ II РЕДА

НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ ТОПОЛА ЗА 2015. ГОДИНУ

Топола, март 2015. године


С А Д Р Ж А Ј

1. O П Ш Т И Д Е О




    1. УВОД




    1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ПРИРОДНИ ЧИНИОЦИ И РЕСУРСИ

1.3 ИЗВОД ИЗ РЕПУБЛИЧКОГ ОПЕРАТИВНОГ ПЛАНА ЗА ВОДЕ I РЕДА



2. T E Х Н И Ч К И Д Е О


    1. ВОДОТОЦИ II РЕДА ОД ЗНАЧАЈА ЗА ОДБРАНУ ОД ПОПЛАВА




    1. ПРОЦЕНА УГРОЖЕНОСТИ ОД ПОПЛАВА




    1. ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОПЛАВА

2.4 ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ

3. О П Е Р А Т И В Н И Д Е О


    1. КРИТЕРИЈУМИ ЗА ПРОГЛАШЕЊЕ ОДБРАНЕ ОД ПОПЛАВА

    1. ОПЕРАТИВНЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОПЛАВА

3.3 РУКОВОЂЕЊЕ ОДБРАНОМ ОД ПОПЛАВA

    1. ЗАДАЦИ, ОДГОВОРНОСТ И КООРДИНАЦИЈА СУБЈЕКАТА РУКОВОЂЕЊА У

ОДБРАНИ ОД ПОПЛАВА


    1. ЕВАКУАЦИЈА СТАНОВНИШТВА УГРОЖЕНОГ ОД ПОПЛАВА




    1. ЗБРИЊАВАЊЕ УГРОЖЕНОГ И НАСТРАДАЛОГ СТАНОВНИШТВА




    1. ПРЕГЛЕД МЕХАНИЗАЦИЈЕ И ОПРЕМЕ КОЈА СЕ АНГАЖУЈЕ У ОДБРАНИ ОД ПОПЛАВА




    1. ПОДАЦИ О ОДГОВОРНИМ ЛИЦИМА УКЉУЧЕНИМ У ОДБРАНУ ОД ПОПЛАВА

3.9 ПРЕГЛЕД ОВЛАШЋЕНИХ И ОСПОСОБЉЕНИХ ПРАВНИХ ЛИЦА ОД ПОСЕБНОГ ЗНАЧАЈА ЗА ЗАШТИТУ И СПАСАВАЊЕ ОД ПОПЛАВА

На основу члана 55. став 5. Закона о водама („Службени гласник РС“, број 30/10 и 93/2012), члана 108. Статута општине Топола (,,Службени гласник СО Топола,, број 11/2008 и 6/2013) и члана 98. Пословника Скупштине општине Топола (,,Службени гласник СО Топола,, број 12/2008), а по прибављеном мишљењу ЈВП „Србијаводе“ Београд ВПЦ „Морава“ Ниш, број 07-1258/2 од 23. 04. 2015. године

Скупштина општине Топола на седници одржаној дана 08.05.2015. године, донела је



ОПЕРАТИВНИ ПЛАН

ЗА ОДБРАНУ ОД ПОПЛАВА ЗА ВОДЕ II РЕДА НА

ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ ТОПОЛА ЗА 2015. ГОДИНУ
1. ОПШТИ ДЕО
1.1 УВОД

Одбрана од поплава на територији Републике Србије спроводи се на основу следећих докумената:



  • Закона о водама Републике Србије, („Службени гласник РС“, број 30/10; 93/12);

  • Општег плана за одбрану од поплава за период од 2012 до 2018. године („Службени гласник РС“, број 23/2012);

  • Оперативног плана одбране од поплава за 2015. годину („Сл. гласник РС“ број 16/2015) и

  • Закона о ванредним ситуацијама Републике Србије („Службени гласник РС“, број 111/2009, 92/11 и 93/2012).

Закон о ванредним ситуацијама унео је низ промена у досадашњи систем одбране од поплава, као једне од ванредних ситуација. Од припреме до оперативне одбране од свих ванредних ситуација, главна улога је додељена, штабовима за ванредне ситуације. Заштита и спасавање од поплава је једна од дужности тих штабова.

Одбрана од поплава је поверена следећим субјектима:

-МУП Србије-Сектор за ванредне ситуације

-Министарство пољопривреде и заштите животне средине– Републичка дирекција за воде

-Јавна водопривредна предузећа

-Локална самоуправа

Одбрану од поплава на водотоцима II реда спроводи локална самоуправа, а у складу са чланом 55. став 5. Закона о водама ("Службени гласник РС", број 30/10 и 93/2012).

План одбране од поплава на територији општине мора имати интегрални карактер обухватајући целокупно подручје које може бити угрожено, не само од бујичних водотока без заштитних система, већ и од уређених водотока са изграђеним заштитним водним објектима. Тиме је обезбеђена могућност организовања интегралне одбране од штетног дејства вода на подручју целе територије општине.

Оперативни план садржи: податке потребне за ефикасно спровођење одбране од поплава, критеријуме за проглашавање одбране од поплава, имена руководилаца и називе субјеката одбране од поплава, начин узбуњивања и обавештавања..
1.2 ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ПРИРОДНИ ЧИНИОЦИ И РЕСУРСИ
Географски положај
Територија општине Топола налази се у централном делу Шумадије, захвата сливно подручје средњег тока реке Јасенице и Кубршнице и простире се на површини од 356 км2. Западни и југозападни део општине чине планине Рудник и Венчац, тј. део високе Шумадије.

Тополска општина се граничи са севера младеновачком, североистока смедеревопаланачком, истока рачанском, југа крагујевачком, југозапада горњомилановачком и запада аранђеловачком општином. Укупна дужина тополске границе је око 108 км, а најкраћа је северна према општини Младеновац, која је дуга око 7,5 км, а најдужа је према крагујевачкој општини око 38 км. Од Београда је општина удаљена 80 км, Крагујевца 42 км и Краљева 90 км. Друмске саобрачајнице које пролазе средином општине Топола имају транзитни значај.

Преко територије тополске општине пролазе седећи путеви:


  • Деоница државног пута IБ реда број 25: Мали Пожаревац-Младеновац-Топола-Крагујевац;

  • Деоница државног пута реда број 27: државна граница са Босном и Херцеговином (гранични прелаз Трбушница)-Лозница-Осечина-Ваљево-Лајковац-Ћелије-Лазаревац-Аранђеловац-Крћевац-Топола-Рача-Свилајнац;

  • Деоница државног пута IIА реда број 152: Топола-Доња Шаторња-Рудник-Бућин гроб;

  • Деоница државног пута IIА реда број 156: Раља-Смедеревска Паланка – Наталинци;

  • Деоница државног пута IIБ реда број 367: Аранђеловац-Доња Шаторња-Страгари-Влакча;

  • Деоница државног пута IIБ реда број 368: Аранђеловац-Бања-Топола

Рељеф

У погледу рељефа подручје општине Топола је благо заталасана површина. Главне црте морфолошке структуре рељефа чини саставни део рељефа високе (југозападни део општине) и ниске Шумадије (источни и североисточни део општине) представљен типичним шумадијским валовито-брежуљкасто-планинским тереном.

Највиша тачка на територији општине налази се на Руднику на апсолутној висини 1080м, а најнижа тачка налази се у алувијалној равни Кубршнице, на апсолутној надморској висини 128 м у атару села Рајковца и Маскара.

Просечна надморска висина је око 350 мнм. Тополско брдо Оленац (345 мнм) чини ону тачку у простору од које почиње прелаз из ниске у високу Шумадију, све до највишег Шумадијског врха Велики Штурац (1.132 мнм) на планини Рудник. На планинским падинама развила се густа мрежа са сталним токовима који су дубоко урезали своја корита стварајући долине чије су стране већих падова од генералних планинских нагиба. Долинска дна су најчешће веома уска и најчешће су знатно мањих падова од основних планинских нагиба. У њима се најчешће зачињу уске алувијалне равни као делови рељефа најнижих падина мофролошке целине. Између токова се спуштају дугачке косе и повијаци. Овакав рељеф је карактеристичан за целу високу Шумадију. Најкарактеристчнији облик рељефа је долина Јасенице и њених притока. Територији тополске општине припада горњи и средњи део долине Јасеница који се састоји из више сужења и проширења, па због тога она има композитно обележје. Северни део општине чини долина Кубршнице, леве притоке Јасенице, која је претежно плитка и широка. Крашки облици рељефа су на територији општине распрострањено на релативно малим кречњачким површинама мезозојске старости у околини Тополе, на Венчацу и Руднику.


Планине

У југозападном делу територије општине Тополе налази се планина Рудник, највиша и највећа од шумадијских, иначе ниских планина. Ниске планине Шумадије Рудник и Венчац ( 658 м) имају највећи топографски нагиб, па су ерозивно-денудациони процеси на њима најизраженији. Највиша тачка на територији општине налази се на Руднику, на извору Скакавац и Добре воде на апсолутној надморској висини 1.080 м. Нешто нижи врхови на падинама Рудника су: Марјановац (1.028 м), Бјелице (1.008 м), Јавор (980 м), Курјак (867 м), Звезда (818 м), Збеговише (745м), Јасик (699м), Дрењак (663м) и др. Ниже врхове имају планине Венчац у селу Липовцу (455 м), Караула (378 м) и Главица (316 м).


Воде

На територији тополске општине због различитог утицаја геолошког састава, рељефа, климе, вегетације и деловања људи различите су хидролошке одлике. Заступљене су површинске и подземне воде.

На овом простору највећи водотоци су реке Јасеница и њена лева притока Кубршница са више бујичних притока (припадају водном подручју Морава, део подслива реке Велике Мораве).

Јасеница је најдужа и најбогатија водом река Шумадије, тече са североисточне падине Рудника, испод Цвијићевог врха, од главног извора Теферича (880м) до ушћа у Велику Мораву код Орашја, дужином тока од 79 км, са површином слива 1.345 км2 и просечним протицајем од 7,7м3у секунди. Укупна дужина тока Јасенице кроз територију тополске општине је око 45 км. На територији тополске општине река Јасеница прима три десне и шест левих значајнијих притока. Десене притоке су: Јарменовачка река (око 6,5 км), Ракичевица (око 6,5 км) и Трнава (дужине око 10 км). Са леве стране у Јасеницу се уливају: Поточајец (око 2,5 км), Војковачка река (око 4,5 км), поток Вучак (око 2,5 км), Раславица (око 9км), Црешљански поток (око 9 км) и Клока (око 14,5 км). Притоке Јасенице у њеном горњем току, на кратком растојању до Јарменоваца су речице са великим падом. Такође и Јасеница има велики пад од изворишта на 880 метара надморске висине до Јарменоваца где је речно корито на око 310 метара надморске висине, тј. на дужини од 12 км укупни речни пад Јасенице износи око 570 м. Међутим од овог места па све до напуштања територије тополске општине код Наталинаца, где је речно корито на 135 метара надморске висине, укупни пад Јасенице је око 175 метара. Јасеница низводно од села Жабаре има карактер праве равничарске реке, са изразито вијугавим током, плитким коритом које је обрасло растињем. Велике разлике у укупном паду корита утичу на протицаје и поплаве.

Кубршница протиче кроз северни део територије тополске општине, док су јој извориште и ушће изван територије тополске општине. Код уласка на тополску територију код Крћевца, ток Кубршнице је на око 160 метара надморске висине, а код села Рајковац при изласку, њено корито је на око 128 метара надморске висине. Према томе на дужини од око 15 км тока кроз територију тополске општине савлађује висинску разлику од око 32 метра. На територији тополске општине река Кубршница прима две важније десне и две леве притоке. Десне притоке су речице Каменица (дуга око 17 км) и поток Врањевац, а леве притоке су Вићија и Суморина.

Због крчења шума обилне и краткотрајне падавине утичу да водотоци у сливном подручју Јасенице и Кубршнице брзо набујају и изливају се из плитких, засутих наносом и кривудавих корита плавећи околно ниско земљиште.


Клима

Средња месечна температура ваздуха је најмања у јануару (-0.7 0Ц) а највиша у јулу ( 25 0Ц). У веома дугом периоду од маја до новембра средња дневна температура је преко 5 оЦ. Та температура изузетно погодује културама које се гаје у околини Тополе. Развоју тих пољопривредних култура погодују падавине чија је средња вредност 721,3 мм. У овом пределу који има јасне разлике између четири годишња доба нарочито се истиче јесен када крајолик добија прегршт боја које овај крај чине најлепшим. Већи део тополског климата одликује се релативно хладнијим зимама, топлијим јесенима од пролећа и умерено топлим летима. Средња годишња вредност релативне влажности ваздуха 72%. У летњим месецима ваздух је веома сув, што није повољно за биљни и животињски свет. Средња годишња облачност у Тополи је 5,2 десетина. Осунчавање је неједнако за поједина места, јер зависи од угла под којим падају сунчеви зраци, од рељефа, дужине дана и облачности са којом је у обрнутом смеру.


Пољопривредно земљиште

Пољопривредно земљиште општине Топола простире се на 25.759 хектара. Конфигурација терена заједно са климатским факторима омогућава гајење разноврсних пољопривредних култура. Највећи део укупне пољопривредне површине чине оранице које заузимају 71,06%. Воћњаци чине 13,15% укупне пољопривредне површине, виногради 4,47%, ливаде 6,55% и пашњаци обухватају 4,07 % у укупној пољопривредној површини, док остало земљиште заузима 0,70%.


Шуме

Шумске површине захватају око 5.200 ха или 14,6% укупне површине општине Топола. Највеће пространство заузимају букове шуме. Оне су доста чисте, проходне и сеновите. Зоне букове шуме заузимају више положаје, све до највиших планинских врхова. Највредније шуме букве налазе се на планини Рудник, а поједина стабла достижу и до 1м у пречнику и 25 м висине. Оне су углавном брзо размножавају и потискују друге врсте.

На нижим теренима заступљене су мешовите шуме са великим бројем врста. Од дрвенастих врста су најчешће, сем букве, храст, граб, јасен, јавор, липа, брест, бреза, топола. Од шумских култура лишћари су најзаступљенији багремом и канадском тополом, а четинари најчешће црним и белим бором, смрчом, јелом, аришом и дуглазијом.
1.3 ИЗВОД ИЗ РЕПУБЛИЧКОГ ОПЕРАТИВНОГ ПЛАНА ЗА ВОДЕ I РЕДА

Наредбом Министра пољопривреде и заштите животне средине РС утврђен је Оперативни план за одбрану од поплава за 2015. годину, а који се односи на воде I реда ( “Сл. Гласник РС” број 16/2014 од 09. 02. 2015. године).

Општина Топола припада водном подручју Морава. Правно лице задужено за организовање и спровођење одбране од поплава на овом водном подручју на водотоцима I реда је ЈВП „Србијаводе“–ВПЦ „Морава“ из Ниша. Општина Топола обухваћена је Републичким Оперативним планом за одбрану од поплава који се односи на водотоке I реда као сектор М4. односно деоница М4.1. водног подручја Морава.

Оперативни план за одбрану од поплава за 2015. годину садржи:


1. НАЗИВ ПРАВНИХ ЛИЦА НАДЛЕЖНИХ ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ И СПРОВОЂЕЊЕ ОДБРАНЕ ОД ПОПЛАВА НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ИМЕНА РУКОВОДИЛАЦА ОДБРАНЕ ОД ПОПЛАВА И ДРУГИХ ОДГОВОРНИХ ЛИЦА;

2. ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА ОДБРАНУ ОД ПОПЛАВА ОД СПОЉНИХ ВОДА И ЗАГУШЕЊА ЛЕДОМ;

3. ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА ОДБРАНУ ОД ПОПЛАВА ОД УНУТРАШЊИХ ВОДА;

4. ПРЕГЛЕД ХИДРОЛОШКИХ И МЕТЕОРОЛОШКИХ СТАНИЦА И ПУНКТОВА ЗА ОСМАТРАЊЕ ЛЕДЕНИХ ПОЈАВА.




НАЗИВ ПРАВНИХ ЛИЦА НАДЛЕЖНИХ ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ И СПРОВОЂЕЊЕ ОДБРАНЕ ОД ПОПЛАВА НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ИМЕНА РУКОВОДИЛАЦА ОДБРАНЕ ОД ПОПЛАВА И ДРУГИХ ОДГОВОРНИХ ЛИЦА;
Координатори одбранe од поплава и помоћници


МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

РЕПУБЛИЧКА ДИРЕКЦИЈА ЗА ВОДЕ, Булевар уметности 2а, Нови Београд

тел 011/311-53-70, 201-33-60, 201-33-47, факс 011/311-53-70, 011/311-64-94

E-mail: vodoprivreda@minpolj.gov.rs, WЕВ sajt: www.rdvode.gov.rs

ГЛАВНИ КООРДИНАТОР ОДБРАНE ОД ПОПЛАВА:

Миодраг Пјешчић, 064/834-10-02, E-mail: miodrag.pjescic@minpolj.gov. rs

Помоћници: Горан Камчев, тел: 011/201-33-69моб E-mail: goran.kamcev@minpolj.gov.rs

Оливера Јанковић, тел 011/ 201-33-47, E-mail: olivera jankovic@minpolj gov rs





Главни руководиоци одбранe од поплава по водним подручјима и њихови заменици



ВОДНО ПОДРУЧЈЕ
МОРАВА



ГЛАВНИ РУКОВОДИЛАЦ ОДБРАНЕ ОД ПОПЛАВА:

Горан Пузовић, моб. 064/840-40-07, Е-mail:goran.puzovic@srbijavode.rs

ЗАМЕНИК за спољне воде и загушење ледом:

Звонимир Коцић, моб.064/840-40-03, E-mail:zvonimir.kocic@srbijavode.rs

ЗАМЕНИК за унутрашње воде:

Бранко Спасић, моб.064/840-40-14, E-mail:branko.spasic@srbijavode.rs




Републичка оганизација надлежна за хидрометеоролошке послове


РЕПУБЛИЧКИ ХИДРОМЕТЕОРОЛОШКИ ЗАВОД СРБИЈЕ, Кнеза Вишеслава 66, Београд

Е-mail: srhydra@hidmet.gov.rs, office@hidmet.gov.rs: WЕВ sajt: www.hidmet.gov.rs

тел. 011/305-08-99, 254-33-72, факс 011/254-27-46, Дежурни оперативни телефон: 064/838-52-58

РУКОВОДИЛАЦ ЗА ХИДРОЛОШКЕ ПРОГНОЗЕ:

Дејан Владиковић, 011/305-09-00, 254-33-72, факс 011/254-27-46, моб. 064/838-51-65,

E-mail:dejan.vladikovic@hidmet.gov.rs

ЗАМЕНИК:

Јелена Јеринић, тел. 011/305-09-00, 305-09-04, факс 011/254-27-46, моб. 064/838-52-77

E-mail:jelena.jerinic@hidmet.gov.rs

ЗАМЕНИК ЗА ОДБРАНУ ОД ЗАГУШЕЊА ЛЕДОМ:

Зорица Барбароша, тел. 011/305-09-36, 305-09-04, моб. 064/838-50-50,

E-mail: zorica.barbarosa@hidmet.gov.rs

ПЕРМАНЕНТНЕ СЛУЖБЕ РЕПУБЛИЧКОГ ХИДРОМЕТЕОРОЛОШКОГ ЗАВОДА, ОДЕЉЕЊЕ ЗА МЕТЕОРОЛОШКО БДЕЊЕ:

ОДСЕК ЗА ПРОГНОЗУ ВРЕМЕНА: тел. 011/305-09-68

ОДСЕК ЗА НАЈАВЕ И УПОЗОРЕЊА: тел. 011/254-21-84



Остала правна лица задужена за спровођење одбране од поплава


МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА, СЕКТОР ЗА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ

Ђорђе Бабић, моб 064/892-00-83, E-mail: djordje.babic@mup.gov.rs

Управа за ватрогаснo спасилачке јединице

Горан Николић, моб 064/892-12-56, E-mail:goran.nikolic@mup.gov.rs

Драган Дончевски, моб 064/892-03-71, E-mail:dragan .doncevski@mup.gov.rs

Саша Ранчић,моб, 064/892-03-01, E-mail: sasa. rancic@mup.gov.rs



Управа за управљање ризиком

Сања Вуксановић-Жугић, моб 064/892-83-32, E-mail: sanjavuksanoviczugic@mup.gov.rs

Горан Стојановић, моб 064/892-86-19, E-mail:goran.stojanovic@mup.gov.rs

Радиша Даничић,моб,064/892-95-07, E-mail: radisa.danicic@mup.gov.rs; rco.svs@mup.gov.rs



Управа за цивилну заштиту

Братислав Ранчић, моб 064/892-93-38, E-mail: bratislav.rancic@mup.gov.rs

Живко Бабовић, моб 064/892-94-50, E-mail:zivko.babovic@mup.gov.rs

Соња Радојковић, моб 064/892-94-59, E-mail: sonja.radojkovic @mup.gov.rs



Републички центар за обавештавање

тел 011/228-29-33, 228-29-27, 228-29-10,228-92-08, факс011/228-29-28, моб 064/892-96-68,

E-mail: rcosvs@mup.gov.rs

ИНСТИТУТ ЗА ВОДОПРИВРЕДУ „ЈАРОСЛАВ ЧЕРНИ” а.д., ул. Јарослава Черног 80, Београд,

тел. 011/390-64-77, 390-64-61, факс 011/390-79-55:

Марина Бабић – Младеновић, моб. 063/385-545, E-mail: Marina.Babic-Mladenovic@jcerni.co.rs

Слободан Петковић, моб. 064/301-80-45

ЗА ХИДРОЛОШКЕ, ХИДРАУЛИЧКЕ, ХИДРОДИНАМИЧКЕ И ФИЛТРАЦИОНЕ АНАЛИЗЕ,

АНАЛИЗЕ ОШТЕЋЕЊА ЗАШТИТНИХ ОБЈЕКАТА, РЕШЕЊА ХИТНИХ РАДОВА НА ОТКЛАЊАЊУ ШТЕТНИХ ПОСЛЕДИЦА И АНАЛИЗУ ТРОШКОВА ОДБРАНЕ И ШТЕТА ОД ПОПЛАВА

Институт за водопривреду „Јарослав Черни” а.д., ул. Јарослава Черног 80, Београд,

тел. 011/390-64-77, 390-64-61, факс 011/390-79-55

ХК „Енергопројект Хидроинжењеринг” а.д., Булевар Михајла Пупина 12, Београд,

тел. 011/131-516, 310-11-39, факс 011/311-19-79



Лицa задуженa за eвидентирање података о поплавним догађајима на водама I реда и системима за одводњавање у јавној својини


ЗА ВОДНО ПОДРУЧЈЕ МОРАВА (У ОКВИРУ “ЈВП “СРБИЈАВОДЕ”)

ЈВП „Србијаводе“ Булевар уметности 2а, Нови Београд

Тел.011/311-94-00, 311-94-02, 201-33-82, факс 011/311-94-03

E-mail: odbrana@srbijavode.rsWEB sajt: www.srbijavode.com

ЗА СПОЉНЕ ВОДЕ:

Мартина Егедушевић, моб. 064/840-41-20, 011/201-33-95, факс 011/311-94-03

Е-mail: martina.egedusevic@srbijavode.rs

ЗА УНУТРАШЊЕ ВОДЕ:

Зоран Вучковић, моб. 064/840-41-17, 011/201-81-39, факс 011/311-29-27

Е-mail: zoran.vuckovic@srbijavode.rs




ОДБРАНА ОД ПОПЛАВА ОД СПОЉНИХ ВОДА И ЗАГУШЕЊА ЛЕДОМ
Правно лице надлежно за организовање и спровођење одбране од поплава, руководилац одбране од поплава на водном подручју, његов заменик и помоћник, секторски руководилац одбране од поплава и његов заменик
ВОДНО ПОДРУЧЈЕ „МОРАВА”



Водно подручје


НАДЛЕЖНО ЈАВНО ВОДОПРИВРЕДНО ПРЕДУЗЕЋЕ

РУКОВОДИЛАЦ ОДБРАНЕ ОД ПОПЛАВА НА ВОДНОМ ПОДРУЧЈУ

ЗАМЕНИК РУКОВОДИОЦА НА ВОДНОМ ПОДРУЧЈУ



СЕКТОР

Деоница, објекат



МОРАВА

ЈВП„СРБИЈАВОДЕ“ВПЦ„МОРАВА“ Трг краља Александра 2, Ниш тел. 018/425-81-85, факс 018/451-38-20

Е-mail:vpc.morava@srbijavode.rs



РУКОВОДИЛАЦ ОДБРАНЕ ОД ПОПЛАВА НА ВОДНОМ ПОДРУЧЈУ:

Мр Драгољуб Миљојковић, моб.064/840-40-98



ЗАМЕНИК РУКОВОДИОЦА НА ВОДНОМ ПОДРУЧЈУ

Зоран Станковић, моб.064/840-40-83

Е-mail:zstankovic @srbijavode.rs


M.1, M.2, M.3.

M.4-деонице М.4.1, М.4.2.

М.5, М.6, М.7, М.8.

М.9, М.10, М.11.

М.12, М.13.



ПОМОЋНИК за М.4 : Валентина Томић, моб 064/840-41-14, Е-mail:valentina.tomic@srbijavode.rs

ВПЦ „МОРАВА” РЈ „Велика Морава”, Ђуприја, тел 035/8471-354, факс 035/8471-354


М .4 СМЕДЕРЕВСКА

ПАЛАНКА


А Д „ВОДОПРИВРЕДА”, Смедеревска Паланка

тел 026/321-782, факс 026/317-816

E-mail: advodoprivreda@yahoo.com

Директор: Игор Вујовић, моб 065/444-11-15

Драган Весић, моб. 063/492-876

Драган Ђеновић, моб.069/829-44-29


М.4.1, М.4.2.


Специјализовано предузеће за извођење санационих радова и хитних интервенција на заштитним и регулационим објектима: ВП “Ћуприја” А.Д. Ћуприја, тел.035/887-15-08, факс 035/887-10-44, E-mail: uprava@vpcuprija.com, директор: Вукојица Шмигић моб. 065/601-11-80, Небојша Танасковић, моб. 065/874-86-58

Системи за заштиту од поплава–сектори, деонице, заштитни водни објекти, штићена поплавна подручја и критеријуми за проглашење редовне и ванредне одбране од поплава од спољних вода и загушења ледом


Сектор

Назив сектора

Опис и дужина система за заштиту од поплава






























Ознака деонице

Oпис деонице

Заштитни водни објекти

на којима се спроводе мере одбране од поплава

Критеријуми

за увођење мера одбране од поплава



Штићено поплавно

подручје
































Водоток

1.

В

ВВ


Водомер ( Р)-РХМЗ-а, (Л)-локални;

л-летва, лим-лимниграф, д-дигитално

и–Таб. 1, ив –Таб. 2; „0” - кота нуле

max осмотрени водостај (датум)



Касета

Регулисано подручје

Чвор
































Назив

2.

РО

Редовна одбрана - водостај и кота

Дужина

система за заштиту од поплава







































ВО

Ванредна одбрана - водостај и кота































Дужина

система за заштиту од поплава






МВ

Меродавни водостај за

меродавни Q __%,










































КВЗ

Критични водостај/кота заштитног система

Општина



















































































































































  1   2   3   4   5


База данных защищена авторским правом ©bezogr.ru 2016
обратиться к администрации

    Главная страница